Bojan : Mace, bekani,flašica,tata...

 

 

 

 

Пчеларење у Пољу

Фотографију сам снимио ових дана на једном пчелињаку у Пољу.Традиција пчеларства код Пољчана прилично је дуга. У почетку људи су пчеларили трнкама, а онда су прешли на свременији начин пчеларењу кошницама. Многи су се окушавали у овој дјелатности, али ријетки су заиста и успијевали истрајати и остварити значајније успјехе у производњи меда. У Пољу се тренутно  овом дјелатношћу, како хобијем тако и привредно, бави петнаестак мјештана са различитим успјехом. Поменућу само неке : Андрија Милошевић, Душан Стјепановић, Милишић, Здравко Мичић...

И у Пољу се нека домаћинства баве узгојем оваца и коза

На слици је мало стадо оваца снимљено ових дана у Пољу. Домаћини у Пољу немају неку баш велику традицију гајења оваца, али мањих стада у појединим домаћинствима увијек је било. У данашње вријеме, колико знам, једно десетак домаћинстава држи овце у мањим стадима и пар домаћинстава има козе. Међу њима су породице Секулић, Стјепановић, Бановић, Павичић, Гроздановић, Ћосић, Балабан...

Номади са овцама кроз засеок Татари прошли 30.новембра

 

 

 

Lijepo vrijeme za pašu

Ovakav prizor sve rjeđe možemo vidjeti u Polju, pa i u okolnim mjestima. Prije par dana snimili smo konjče Bore Stjepanovića na paši u blizini njegove kuće. Mislim da Boro nikada od djetinjstva nije bio bez konja iako ga vrlo rijetko preže i sa njim ne radi ništa osim što ga gaji iz ljubavi prema ovoj plemenitoj životinji.

Економија - Средеља ових дана

 

Домаћински очишћени канали и прилаз њиви

 

Тркља

Тркља је мала дрвена конструкција која се у прошлости користила за слагање сијена које се претходно сушило дан-два. Састојала се од 3 косо пирамидално учврћена комада дрвета дебљине до 10 cm - дужине cca 2 m и 3 комада водоравно положених комада нешто тањег дрвета која су повезивале косе комаде. Повезивање комада дрвених шипки рађено је жицом или ексерима. Преко водоравних комада су стављана још 2 - 3 комада дрвета који нису били нићим везани за остале, а служили су као импровизовани под тркље.

Прије "изума"  и примјене тркље осушено сијено се слагало у (на) пластове који су били купасто сложене хрпе сијена без икакве потпоре. Сијено у пластовима није могло дуго да се држи, јер се дешавало да на њиви закисне или га резнесе љетна олуја. Због тога се гледало да пластове домаћини у што краћем времену склоне са њива и код куће сложе у сијено (садију сијено). Пластови су се са њива одвозили воловима или коњима тако што се испод пластова стављао тзв. подвор или плаз за који су се конопцима везали на два мјеста . 

За сушење покошене траве често су се раније користила и стабла дрвећа која се заоштре и посаде у земљу, а сијено се слаже на дијелове дрвета који стрше из стабла напоље до 1 m. (скраћене гране)

На тркљи је то ипак било другачије. Сијено на тркљи је могло на њиви стајати дуже вријеме , јер је било одигнуто од земље, унутар тркље је било боље повезано и испретплетено, те је тако било боље заштићено од кише, влаге и вјетра. Тркље су се углавном појавиле након што су се почели користити и трактори, јер су они могли помоћу тзв. вила подићи тркљу од земље и носити је до мјеста гдје се сијено складиштило за зиму. У нашим крајевима је било различитих врста и облика тркаља и такође и различитих назива за ово пољопривредно помагало. Тако су оне у неким крајевима називане и "бркље".

Ову тркљу смо снимили код Стјепана Стјепановића

Зелена пшеница бјелица у Жеравцу на "економији"

 

Плодови и знакови златне јесени

БРНАЧА, ДРЉАЧА, ЗУБАЧА

СТАРЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ АЛАТКЕ

Ех, шта је то овако на њиви,па се два јарана сједећи одмарају. 

То је брнча, дрљача, зубача. Како год назовеш име јој је истог значења. Служила је или служи за брнање, дрљање или зубљење орања,то јест узоране бразде.

Првобитно су биле направљене од дрвета са дреновим клиновима ,а онда су клинови додати жељезни, да би на крају се производиле брначе потпуно жељезне.
Брначу је вукла воловска, рјеђе коњска запрега, јер коња је мало било у власништву већине домаћинстава на селу.

На брначу ,дрљачу или зубачу да би јаче и дубље притискала у земљу, стављао се пањ, који је био учвршћен поклапушом. Брнача се покретала захваљујући  превртуши и потркуши, десно и лијево на косо у облику роба, како би захватала већу површину замљишта и могла тако окренути на овратини.

Савко Пећић Песа

Jesen u Polju u objektivu B. Balabana

 

Pčenica nikla na ekonomiji u Žeravcu

 
Foto : Bojan Balaban

Обавјештење о резултатима давања у закуп пољопривредног земљишта

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ОПШТИНА ДЕРВЕНТА

НАЧЕЛНИК ОПШТИНЕ

ОПШТИНСКА УПРАВА

Комисија за давање у закуп пољопривредног земљишта у својини Републике Српске на подручју општине Дервента

Број: 02-330-33.9/2017

Датум, 16.10.2017. године

ПРЕДМЕТ: Обавјештење о резултатима давања у закуп пољопривредног земљишта у својини Општине Дервента, путем прибављања писаних понуда, доставља се

На основу члана 18. тачка д) и члана 38. Правилника о поступку давања у закуп пољопривредног земљишта у својини Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 47/12, 65/15 и 45/16) и тачке 9. Одлуке о расписивању Jавног огласа за давање у закуп пољопривредног земљишта у својини Републике Српске на подручју Општине Дервента, путем прибављања писаних понуда („Службени гласник општине Дервента“, број 10/17), Комисија за давање у закуп пољопривредног земљишта у својини Републике Српске на подручју општине Дервента је, након проведеног поступка по Jавном огласу за давање у закуп пољопривредног земљишта у својини Републике Српске на подручју општине Дервента, путем прибављања писаних понуда, број 02-330-33.3/2017 од 17.08.2017. године, утврдила Листу са најповољнијим понудама. Понуде за сточарску производњу Пољопривредно земљиште у својини Републике Српске које се Јавним огласом давало у закуп за сточарску производњу, укупне површине од 199,9416 ха, налази се у сљедећим катастарским општинама: Модран (15.5938 ха), Пјеваловац (9,1909 ха), Осојци (6,3478 ха), Жеравац (5,7517 ха), Горња Лупљаница ( 16,9673 ха), Бишња ( 9,2552 ха), Горњи Детлак (52,4276 ха), Поље ( 9,3942 ха), Календеровци ( 52,7095 ха) , Доња Лупљаница ( 19,5194 ха), Доњу Детлак ( 2,7842 ха). Од укупно 199,9416 ха, Комисија за давање у закуп пољопривредног земљишта у својини Републике Српске на подручју општине Дервента утврдила је да су испуњени услови за давање у закуп 173,4144 ха, док на преосталих 26,5272 ха земљишта, нису достављене понуде. У складу са чланом 29. став 1. Правилника о поступку давања у закуп пољопривредног земљишта у својини Републике Српске, којим је прописано да, ако је поднесена само једна понуда за катастарску честицу, односно блок парцелу пољопривредног земљишта, објављену у јавном огласу, такву понуду, уколико је благовремена, потпуна и испуњава опште и посебне услове прописане јавним огласом, комисија оцјењује као најповољнију, Комисија за давање у закуп пољопривредног земљишта у својини Републике Српске на подручју општине Дервента утврдила је сљедећу листу:

......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

У складу са чланом 19. ст. 1. и 2. Правилника о поступку давања у закуп пољопривредног земљишта у својини Републике Српске, понуђачи имају право приговора на поступак давања у закуп пољопривредног земљишта. Приговор се подноси Начелнику општине Дервента, у року од 8 (осам) дана од дана пријема Обавјештења о резултатима давања у закуп пољопривредног земљишта у својини Општине Дервента, путем прибављања писаних понуда.

 Достављено:

 1. Начелнику општине Дервента,                                                     Предсједник Комисије

 2. Свим понуђачима,

3. Огласна табла општине,                                                                   Ана Јовичић, с.р.

4. Web страница општине

5. Члановима комисије,

6. а/а

Пригодно обиљежавање "покриванције"

У суботу навече (7.10.о.г.) пригодном вечером и кућним весељем, завршетак грубих радова на трећем објекту фарме "Гроздановић" у Пољу обиљежио је Здравко Гроздановић и његова породица. Здравко је прије свих частио све раднике који су радили на његовом објекту, а било их је преко двадесетак. Осим тога позвао је и нас неколико комшија, па су весеље и вечера заиста била пријатни, сједило се подуго и разговарало, шалило, пјевало. Од наших Пољчана радост породице Гроздановић дијелили су Милован Ђекић, Боро Ђекић, Марко Јовичић, Никола Стјепановић и Ранко Стјепановић. Све госте су својом свирком и пјесмом увесељавали Љубо Пијетловић (виолина) и Радован Асентић (шаргија). Снимио сам неколико одличних видеа, али су "претешки", па нисам успио да их поставим. А како је све скупа изгледало дочараће вам бар сљедеће фотографије.

 

 

 

 
.

Наше домаћинске фарме кока

 

Фото : Бајан Балабан

Možemo reći jednostavno : kazan novije generacije. Za dobar užitak dodamo pečeni krompir i so...