Са тугом и жалошћу објављујем ову вијест касније него што је то било потребно. Отишао је велики човјек, наш Пољчанин, пријатељ, суграђанин Миро Гроздановић. Миро је рођен у засеоку Татари и свој завичај је носио у срцу цијели живот , иако је већину живота провео у Београду. У души наш, једноставан и скроман човјек. Миро, кога сам увијек ословљавао са "куме", јер ме је његов отац Милорад држао на крштењу, кад год би се срели интересовао се за све људе у нашем селу, за лијепе догађаје, а причао би ми пуно и о свом послу док смо шетали Теразијама, Скадарлијом, Калемегданом или Татаром и Лужанима. Радо се сјећам сваког нашег сусрета и разговора, сјећам се сваког детаља.
Миро Гроздановић је дјетињство провео у Пољу, у засеоку Татари, да би школовање наставио у Дервенти, а економски факултет је завршио у Сарајеву. Нешто кратко након факултета Миро је радио у Творници обуће ДЕМОС у Дервенти, да би потом службу наставио у Министарству за иностране послове СФРЈ у Београду. Тако је наш Миро цијели свој радни вијек провео у југословенској и српској дипломатској служби. У току службе по неколико година је провео и у Кенији, Лондону, Москви, Паризу...Радио је врло одговоран и стресан посао, што га је на крају и исцрпило, иако је до пензионисања имао још годину-двије. Судбина.
Са породицом, супругом Радом и кћеркама Јеленом и Милицом је живио у Београду. Био је одговоран и пажљив супруг и одговоран и омиљен отац.
После краће болести, Миро је преминуо на Клиничком центру у Београу на Петровдан,12.јула ове године. Комеморација је обављена у Министарству иностраних послова Републике Србије, а кум Миро је сахрањен на београдском гробљу Орловача. Вјечна му Слава и Хвала!
