Тркља је мала дрвена конструкција која се у прошлости користила за слагање сијена које се претходно сушило дан-два. Састојала се од 3 косо пирамидално учврћена комада дрвета дебљине до 10 cm - дужине cca 2 m и 3 комада водоравно положених комада нешто тањег дрвета која су повезивале косе комаде. Повезивање комада дрвених шипки рађено је жицом или ексерима. Преко водоравних комада су стављана још 2 - 3 комада дрвета који нису били нићим везани за остале, а служили су као импровизовани под тркље.
Прије "изума" и примјене тркље осушено сијено се слагало у (на) пластове који су били купасто сложене хрпе сијена без икакве потпоре. Сијено у пластовима није могло дуго да се држи, јер се дешавало да на њиви закисне или га резнесе љетна олуја. Због тога се гледало да пластове домаћини у што краћем времену склоне са њива и код куће сложе у сијено (садију сијено). Пластови су се са њива одвозили воловима или коњима тако што се испод пластова стављао тзв. подвор или плаз за који су се конопцима везали на два мјеста .
За сушење покошене траве често су се раније користила и стабла дрвећа која се заоштре и посаде у земљу, а сијено се слаже на дијелове дрвета који стрше из стабла напоље до 1 m. (скраћене гране)
На тркљи је то ипак било другачије. Сијено на тркљи је могло на њиви стајати дуже вријеме , јер је било одигнуто од земље, унутар тркље је било боље повезано и испретплетено, те је тако било боље заштићено од кише, влаге и вјетра. Тркље су се углавном појавиле након што су се почели користити и трактори, јер су они могли помоћу тзв. вила подићи тркљу од земље и носити је до мјеста гдје се сијено складиштило за зиму. У нашим крајевима је било различитих врста и облика тркаља и такође и различитих назива за ово пољопривредно помагало. Тако су оне у неким крајевима називане и "бркље".
Ову тркљу смо снимили код Стјепана Стјепановића
