П Р Е Д Г О В О Р
Да је приређен раније, само деценију или двије, на овом диску би се нашло још мноштво фотографија дивних надгробних споменика, правих умјетничких дјела, који се налазе на Шипрачком гробљу у Пољу код Дервенте. Наиме, многи од ових споменика су неумитношћу утицаја времена и временских прилика, или људског фактора, оштећени или нестали са лица земље тј. завршили у новим гробницама. Претпостављам да су многе стеле на овом гробљу настале у 18. и 19. вијеку, а можда и раније. Приликом фотографисања, које сам обавио 23. јуна 2009. године, евидентирао сам укупно 172 стеле. Из искуства живота у мом родном мјесту Пољу познато ми је да је мноштво оваквих надгробних споменика завршило у новим гробницама на овом гробљу, вјероватно се ради о десетинама таквих.
Приређивањем овога диска нисам имао намјеру да истражујем стеле, база мога рада није истраживачки пројекат него евидентирање и фотографисање. За један озбиљан научно – истраживачки захват на овој теми било би потребно много више времена него што ја то себи у овом тренутку могу приуштити, иако, признајем - било би велико задовољство прићи стелама са научне стране. Надам се да ће се наћи неко ко ће на бази, ево и овога рада, научно сагледати настанак, значај, симболику, типологију, антрополошке аспекте, културно – историјско мјесто ових стела у нашем свеукупном насљеђу. Разлога за то је мноштво...
Само у назнакама ћу изнијети неке импресије које сам доживио о овим стелама, њиховој раскошној љепоти и броју, какве нисам имао прилику видјети на другим мјестима, иако ми је познато да их има у Босни и Херцеговини и шире, а неке сам и лично видио.
Према казивању старијих мјештана Поља, Шипрачко гробље добило је назив по презимену свог, на овом мјесту првосахрањеног становника, извјесног Шипрага. Шипрагов надгробни споменик, у виду већег положеног и готово необрађеног монолита, стоји још и данас на свом мјесту, обложен маховином и потпуно неоштећен. Иако садашњим становницима Поља није познато да Шипраг има некога од сродника у нашем мјесту, на овом споменику ћете увијек видјети свијеће и о њему својим млађима причају сви мјештани. Ако се мало пажљивије загледате у овај споменик, видјећете да на њему има пет уклесаних крстова, један одозго и четири са четири стране свијета, тј. бочне стране споменика. Према легенди, која се већ вијековима испреда међу мјештанима, овај камен је до гробља вукло шест пари волова.
На овом мјесном гробљу видљиви су споменици из разних периода, те су евидентни типови споменика за одређени период. Тако би после Шипраговог споменика услиједиле стеле које су предмет овог рада, након њих постављани су споменици слични стелама, такође од камена, али са натписима на српском језику, ћирилицом, усправни, уски и са крстом на горњем дијелу, видљиво рађени већ уз помоћ машина; након тога су постављани споменици слични претходним, али рађени у бетону; да би послије њих услиједили савремени споменици од мермера украшавани и рађени помоћу машина.
Остале предивне стеле које можемо видјети на Шипрачком гробљу, евидентно је, рађене су од различитих врста камена, што упућује да су их израђивали разни мајстори и у различитим мјестима. Заједничко им је то да су све одреда израђене ручно, стога и имају тако велику умјетничку вриједнот. Ову вриједност додатно им обезбјеђује и њихов облик, рељеф и орнаментика. Од свих стела које сам видио на Шипрачком гробљу ниједна није иста. Чак и ако им је основа слична онда није исти рељеф или величина. Интересантно је напоменути да је на великој већини стела главни елемент крст, али дословно нема истог крста ни на једној стели. Крстови су клесани тако домишљато да је богатство њихових изведби и изгледа доминантно, а често су тако ликовно ријешени да у комбинацији са другим симболима одражавају нпр. жалост, радост, упућују да је на том мјесту сахрањена мајка и дијете или отац и дијете... Неке стеле су у цјелини симбол крста, а друге опет крст садрже унутар свог оквира. Предмет мог интересовања су били првенствено надгробни споменици који на себи не садрже никакве натписе. Ипак, неколицина стела садржи и натписе, вјероватно на српскословенском или славеносрпском језику у што се овога пута нисам дубље упуштао. На фотографијама споменика које слиједе то је такође видљиво.
Од давнина је на Шипрачком гробљу постојала православна црква брвнара, а 1936. године сазидана је црква од цигле. На плочи која је постављена на цркви укратко је исписан историјат ове цркве, а фотографија плоче се овдје може погледати.
Дакле, овим радом желио сам побудити пажњу стручњака за историју и археологију, и указати им на постојање и значај ових споменика, потом пажњу стручњака конзерватора и рестауратора који би се могли побринути за очување ових артефаката битисања наших предака на овим просторима. Желио сам скренути пажњу и нашој локалној заједници да би морала, крајње је вријеме, покренути мјере заштите и ревитализације ових старих споменика, јер су они својеврстан раритет и културно добро, а желио сам и свима који се интересују за старине, археологију и историју да учиним доступним и видљивим нешто врло вриједно и неуобичајено.
Ранко Стјепановић
