Sa Dragoslavom Husarom sam se upoznao u Brodu.
Učestvovali smo zajedno na likovnoj koloniji SAVA.
Ostao mi je drag prijatelj i sagovornik i zato mu posvećujem
ovaj post. Slijedi tekst o njemu i nekoliko njegovih akvarela.
Dragoslav Husar, rođen je 1951. godine u Novom Sadu. Član je
SULUV-a i Udruženja likovnih umetnika Pančeva.
Samostalne izložbe:Banja Luka, Prilep, Aleksinac, Radenci(SL), Kovin, Smederevo
, Pančevo, Beograd, Zemun, Starčevo, Zrenjanin, Novi Sad, Odžaci
Grupne izložbe:Pančevo, Kovin, Sombor, S.Karlovci, Srpski Brod, Višegrad,
Valjevo. Budva, Novi Sad, S.Mitrovica, Petrovac na moru, Paraćin, Banja Luka,
Pale itd.
Učesnik je u radu više likovnih kolonija: Deliblatski
pesak-Pančevo, Dunavom do slike-Pančevo, Višegrad, Srpski Brod, Sremski
Karlovci, Pale, Kupa na Vrbasu, Sombor, Moja voda-Vršac i druge.
Nagrađivan je dva puta II-om nagradom na Oktobarsom salonu u
Kovinu.
ČUDA DRAGOSLAVA HUSARA
Susret sa slikama
Dragoslava Husara rađenih tehnikom akvarela spadaju u red onih događaja
savremenog srpskog slikarstva koje možete nazvati prijatnim iznenađenjima, ali
bi ipak najlakši i najodređeniji izraz bio „otkrivanje čuda“ jed. Stvaralaštvo
D.Husara jeste „čudo“. Pripadnik srednje generacije srpskih slikara, pomalo
skrajnut u skrajnutom gradicu Pančevu, putnik, romantični zanesenjak ali i
poeta izuzetnog dara i suptilnih osećanja.
Dragoslav Husar jeste jedan od naših najuglednijih
predstavnika poetskog realizma u srpskom slikarstvu kraja XX veka koji na razmedu
vekova zahvaljujući vremenu spaja i prenosi iz jednog u drugu preko te
nevidljive linije vremena, svoje prostore, svoje nadahnuće sa pesničkim
islikanim detaljima, svoju idiličnu, gotovo do savršenstva skladnu atmosferu.
Na pejsažima Dragoslava Husara dominira onaj tako istančani osećaj za prostor,
atmosfera u kome je ceo ambijent nabijen naglašenim emocijama ushićenja
prirodom i svim onim elementima koje u sebi kao promenu nosi pejsaž u kontekstu
godišnjih doba. Na Husarevim akvarelima naslikan je vetar; sa njih kad naižete
na zimski pejsaž oseća se hladnoća. Husar je slikar čije slike nose u sebi
miris livada i rascvetalog cveća i drveća. Njegovi pejsaži svaki čas mogu da
ožive. U njima se možete naći i po njima putovati. Husar je, dakle i slikar godišnjih
doba, ali kao rasni pejsažista njegove slike u sebi kroz svaki potez pokreću
lavinu emocionalnih uprostorenih doživljaja.
Kod Husara sunce,
voda i boja jesu tek pomoćna sredstva za ostvarivanje onoga što njegova
unutrašnjost, njegova intimna ushićenja vaspostavljaju na ovim sjajnim
akvarelima. Toplota boja i njihovo uprostoravanje u arhitekturi pejsaža u
njegovom osnovom geometrizmu gde se crtež pojavljuje u naznakama jesu jedna od
osobina Husarevog prilaza akvarelu. Ako su neki od najznačajnijih srpskih
akvarelista (G. Lazarević, Z. Mandić, D. Kolarević, V. Nikolić, D. Ðokić,
Ð.Kolarević i dr.) majstori malih pesničkih formi ili pak pesnici modernog
senzibiliteta. Dragoslav Husar jeste majstor soneta i klasičnih formi. Kod
Husara se u pejsažu često javljaju i zavejana sela kao neremetujući deo prirode
ili zaseoca i gradići stopljeni sa šumarcima i valovitim bregovima. Husar
primećuje, a kako svoju percepciju stapa sa uskovitlanim strastima umetnika
koji svoju intimnu slobodu nalazi u beskrajima ovozemaljskih slika kao kakav
alhemičar na belu hartiju u vodi punoj sunca i boje stvara svetlost koja otvara
detalje raja. Husarevog raja jer običnom čoveku to su prizori svakodnevnice sa
kojima se svakodnevno sreće, ali u susretu sa slikama Dragoslava Husara stvar
se iz korena menja sve slike postaju otkrića i doživljaji gotovo nestvarni
prizori – „čuda“.
Dakle, Husar jeste
dragoceno otkriće srpskog slikarstva ali i umetnik sklonjen u senke
veličanstvenih krošnji rajskog drveća koje izrasta u vilajetima odabranih.
Žarko Dimić
ZAPISI O DRAGOSLAVU HUSARU
Izgleda da je
Dragoslav Husar vrlo rano, još kao dečak, pokazao izuzetnu obdarenost za crtež
i slikanje vodenim bojama. Po tome ne bih ga nazvao samoukim, niti autodidaktom
u slikarstvu, već samorodnim stvaraocem. Realnost života, koja skoro nikad nije
u skladu sa željama uskratila mu je akademsko usavršavanje. Ne znam da li mu je
to donelo više sreće nego što je bio darovit. Tek kada je završio svoje
društvene i profesionalne obaveze krenuo je kao kakav Aristotelov učenik, da se
usavršava umetnosti slikanja u prirodi. Doista, među retkim osvedočenim
akvarelistima sve je manje onih koji rade u pleneru, u neposrednom kontaktu sa
prirodom kao što to čini Dragoslav Husar.
Ovaj neumorni putnik,
privučen atmosferom i svetlima svog podneblja, radeći skoro bez daha, iskazao
se vrlo brzo kao osetljiv slikar pejzaža. U ambijentu nije inspirisan
faktografskim videnjem , više je to asocijativna moć prizora, koji interpretira
svojim imaginarnim doživljajem, svestan da susreti sa prirodom obogaćuju u
slikaru oči za jedan njegov svet. Pored osećanja za kadriranje i uvek povišeni
ugao gledanja odnegovao je svu lepotu u nedorečenosti prostora, onu efektnu
privlačnost ostavljanja beline sa skoro nepostojećom linijom horizonta,
stvarajući viziju univerzalne harmonije neba i predela. Njegov realizam ne
podleže lepoti zavičaja na sladunjav, dopadljiv način, ne podilazi
malograđanskom ukusu, - sve je kod njega dato u zanosnom brišućem letu nad
rekama, zaseocima, šumarcima i proplancima, čije je ishodište u praznini
nebeske prašine.
Kao saputnik imao sam
priliku da ga gledam kako se pod crnim šeširom, mašući širokim četkama, kao
kakav dirigent u žitnom polju, bori sa razlivenom bojom da ono što je
nevidljivo učini vidljivim. Osećao sam da je u tom hrvanju i borenju sadržana
suština njegovog života i njegove umetnosti, njena lepota, njena snaga, njena
istina i plemenitost.
Dragomir Todorović
Slike Dragoslava Husara
