На Љешници ћуприја

Ћуприја на Љешници, између Поља и Жеравца у засеоку Татари, ова која је представљена на мом скромном цртежу, изграђена је, мислим, раних педесетих година двадесетог вијека. Прије ње је на овом мјесту била и љеса, потом само платица, а вучна кола са запрегом прелазила су ријеку кроз корито пар метара низводно.

Имала је, као што видите, девет потпорних стубова који су били повезани дрвеним дијеловима. Горњи дио носиле су три дугачке греде које су се пружале преко ступаца. По њима се биле положене фосне које су клиновима биле повезане са гредама. Преко фосни, при крајевима биле су пружене двије веома јаке штафле (димензија рога нпр.) и оне су биле причвршћене за фосне као граничници. Сва грађа на ћуприји била је од храстовине. Ћуприја је могла да поднесе заиста велике терете, али је средином седамдесетих 20. вијека већ урадила своје и била је баш оштећена и руинирана, несигурна за прелазак, јер су се већ у употреби у селу појавили трактори, самоходне косачице, аутомобили...Након неког времена није се уопште ни могло прелазити преко, па је као привремено рјешење довучена једна жељезна травезна-колико се сјећам ширине једва да може проћи „фићо“ и то ако возач отвори врата и вози самом лијевом ивицом травезне, а у бољој варијанти да сувозач изађе и пажљиво показује возачу куда да се лагано помјера и креће.

Ова ћуприја се налазила само неколико метара узводно од садашњег моста, а и сада се у кориту Љешнице виде остаци њених стубова. Својевремено, раније, педесетак метара узводно од ове ћуприје била је и воденица, али о њој ћемо писати ускоро. Средином седамдесетих година, ћуприја је обновљена и направљен је мост који служи и данас, али је и он сада дошао у фазу распада, па му је хитно потребна обнова. Ћуприју су обновили и направили мост мјештани Поља, Жеравца, општина Дервента, а готово све радове извела је инжињеријска јединица ЈНА из касарне „Здравко Челар“ у Дервенти.

Цртеж, наравно, ни не може бити 100 посто вјеродостојан, али када сам га завршио, погледао, видим ипак сам погодио основне линије старе ћуприје.

Пригодно обиљежавање "покриванције"

У суботу навече (7.10.о.г.) пригодном вечером и кућним весељем, завршетак грубих радова на трећем објекту фарме "Гроздановић" у Пољу обиљежио је Здравко Гроздановић и његова породица. Здравко је прије свих частио све раднике који су радили на његовом објекту, а било их је преко двадесетак. Осим тога позвао је и нас неколико комшија, па су весеље и вечера заиста била пријатни, сједило се подуго и разговарало, шалило, пјевало. Од наших Пољчана радост породице Гроздановић дијелили су Милован Ђекић, Боро Ђекић, Марко Јовичић, Никола Стјепановић и Ранко Стјепановић. Све госте су својом свирком и пјесмом увесељавали Љубо Пијетловић (виолина) и Радован Асентић (шаргија). Снимио сам неколико одличних видеа, али су "претешки", па нисам успио да их поставим. А како је све скупа изгледало дочараће вам бар сљедеће фотографије.

 

 

 

 
.

Компот од дуња

Мало је захладило, па већ годе топли напици. Ево једног сасвим природног. У шерпицу се наспе од пола литре до литра воде. Потом се ставе исјецкане дуње као на слици, па се дода 1 кашика шећера. Кад прокључа кува се једно 20-ак минута, мало се охлади и онда се пије и једе. Пријатно!

Кућица за одмор на селу - мој скромни цртеж

aRS: Patuljkova kućica za odmor - Lidija Čuljević Šremz...

aRS: Patuljkova kućica za odmor - Lidija Čuljević Šremz...:

Весеље у кући Недићевих - рођена Матеа!

17. септембра рођена је мала Матеа Недић. Срећни родитељи су наше комшије Сузана и Драго Недић, а сестри се највише обрадовао брат Петар. Честитамо срећним родитељима добитак кћеркице, а малој Матеи желимо сваку срећу и здравље у животу!

Igra koja se sa velikim žarom igrala nekada i u Polju - Održana 5. pirizijada

Dervenćani i Prnjavorčani udruženi u očuvanju tradicije

Već petu godinu u nizu Dervenćani i Prnjavorčani udružili su se u namjeri da očuvaju sjećanje na tradicionalnu igru piriza i pale. I ovog septembra okupili su se u Kalenderovcima kod Žutog mosta, gdje su piriz zaigrale, pored domaćina, i ekipe iz Donjeg Detlaka, Štrbaca, Palačkovaca i Dervente.

– Ove godine je bilo jako veliko interesovanje, tako da je naše lokalne izletište bilo premalo za sve ljubitelje ove stare igre. Pobjedila je ekipa iz Kalenderovaca koju su činili Subić Brane, Stanić Brane i Todorić Mladen. Drugoplasirana je bila ekipa iz Štrbaca, a trećeplasirana iz Dervente. Bilo je lijepo druženje, a trajalo je cijelo poslepodne, jer su sve ekipe igrale međusobno, kaže Marko Đuraš, jedan od organizatora.

Piriz i pala se igraju na ravnom terenu, velike površine, a pored igrališta potrebni su i jedan duži štap, od oko pola metra, zvan “pala”, te jedan kraći, od petnaestak centimetara, zvani “piriz”. Na određenom mjestu bi se postavilo obilježje ukopano u zemlji, do kojega je trebalo dobaciti piriz odbijen palom s razdaljine od najmanje 10-11 metara. Onaj ko bi pogodio što bliže meti, a to se mjeri stopama, koracima ili upravo palom, bio bi pobjednik.

Derventa cafe