У Пољу пред мојом кућом има једна бетонска стаза којом се са пута долази до улазних врата у кућу. Поред стазе је посађен шимшир који се трудим лијепо шишати и одрржавати и прилично добро успијевам. Како је прошлог љета била незапамћена суша код нас, тако је шимшир готово стагнирао и ја га ове године нисам ни обрађивао. Прије 7 - 10 дана пао је овај задњи велики снијег и ја сам метлом очистио и одгурао снијег са те ограде од шимшира. Посљедњих 3 -4 дана је почело отапање снијега и отоплило је. Дневне температуре су се пењале до, можда, и 10 степени Целзијуса. Боравећи код свог старог оца и избјегавајући да пушим у дневном боравку, често изађем напоље, пред врата, да запалим цигарету. Тако сам разледајући около одједном уочио да је мој шимшир порастао. Бројне нове гранчице "изђикале" су изнад горње хоризонталне равнине ограде. Приђем ближе, погледам, заиста јесу. То су биле бројне младе гранчице. Погледам около, заиста, отопљена вода стигла је до коријена шимшира обилато, мало је затоплило и ето, у шимширу се пробудио нови живот. Размишљао сам како је шимшир одмах реаговао на појаву воде, како је она заиста живот, како се одмах успоставила вегетација. Био сам одушевљен овом појавом и одмах сам отишао да зовнем старог оца да то види. Чим је видио шимшир и он је потврдио да шимшир расте у децембру јер није од суше могао раније - само је прозборио - ВОДА, ВОДА! Ето, хтио сам ово сазнање и своје одушевљење подијелити са вама.
