Путаљ - најславнији коњ у српској поезији за дјецу

Славни коњи у свјетској литератури су свакако Букефал - коњ Александра Македонског - који је са господаром прошао многе битке, али се заправо бојао своје сјенке, потом Инцитатус - коњ римског императора Калигуле који је био први коњ који се званично бавио политиком, јер га је луди диктатор поставио за сенатора, затим Росинанта - коњ Дон Кихота и Хипокампус - коњ Бога мора Нептуна којег је дотични бог, и поред толико риба и китова, јахао под морем.
Најславнији коњи у српској поезији су Шарац Марка Краљевића и Кушља - коњ Хајдук Вељка Петровића из Првог српског устанка. А, у дјечијој литератури и поезији то је свакако Путаљ којег његов газда Циго у пјесми Чика Јове Змаја описује овако:

Јован Јовановић Змај

Циганин хвали свога коња

Гледаш,  је ли, мога коња, господару стари?

Не знаш је ли коњ ил птица

Ластавица?

Скидај наочари!

Не можеш се нагледати, већ хајде пазари!

Ти још питаш за Путаља,

Да ли ваља?

Немај бриге!

Да не ваља, не би био он код Циге.

Не можеш га у царевој наћи штали,

Само Цига што не уме да га хвали.

Да га поспеш сувим златом, ко не штеди,

Још и онда један дукат више вреди.

Ако има, једе сено, зоб и сламу.

Ако нема, он не иште, не треба му.

Немој да му гледаш зубе,

Мој голубе,

Ни ја му их нисам гледо, немој ни ти,

Тај не може остарити.

Што га дуже тераш, куме, све је млађи,

Па де сад му пара нађи!

А што питаш хоће л моћи

Какав јендек да прескочи?

Тај се није још родио,

Кој он није прескочио,

Прескочи га тако лако, као да је пиле неко,

И то уздуж, не попреко.

Ја га јашем без седла, седласта му леђа,

За пасош га не питај, јер то њега вређа.

Иди куме, иди, иди,

Још ме питаш како види –

То је да се приповеда:

Види одстраг ко и спреда,

Види ноћу ко на дану,

А на дану ко у ноћи,

Такве су му очи.

А што питаш, мој пријане,

Има л мане,

Та зато га и продајем, мој пријане,

Јербо нема мане,

Такви коњи нису за нас, за Цигане.

А брзина каква му је?

Малко је бржи од олује.

Сад ћеш чути,

Казаћу ти:

Једном сам се из Ердута

Враћо с пута.

Мада нас је пљусак вијо,

Он се није уморио.

Муња севне, а он рже,

Пљусак брзо, а он брже

Пљусак пишман на мог хата,

Па га хвата,

А Путаљ га преко гледа,

Па се не да.

Пљусак лети да полије,

-          Тек што није!

Кад стигосмо под шатора,

У цигански дворац леп,

На мом коњу све је суво,

Покисо му само реп.

Prohladno i oblačno

Danas je u Polju prohladno i oblačno. Slaba kišica padala je ciju noć i nastavila da pada tokom dana. Samo u kraćim periodima pokazivalo se sunce. Čini se da bi ovakvo vrijeme moglo potrajati još par dana.

Traganje za vodom

Mještani zaseoka Tatari u Polju biju oduvijek bitku sa nedovoljnim količinama vode. Bunara ima dosta, ali suše posljednjih godina i decenija čine svoje - a mještani se ne daju, stalno tragaju za novim izvorim. I, uglavnom uspijevaju. Gotovo svake godine neko kopa novi bunar. Potrebe za vodom su sve veće. Za potrebe napajanja stoke još se i snađu na Lješnici, ali za domaćinstva je takođe potrebno sve više vode. Postojala su i obećanja opštinskih vlasti da će pomoći da ovuda prođe i vodovodna mreža iz pravca Dervente, ali od toga još nije bilo ništa. A, ta ideja uvijek tinja, neko je uvijek podgrijava, mještani se nadaju. Zadnjih nekoliko sedmica, takođe je provođena anketa među građanima ko bi želio da se priključi na vodovod. Anketu su provodili Gojko Stjepanović i Boro Tešanović, a gotovo svi mještani zaseoka su pokazali interes i dobru volju.
Danas se u našem zaseoku istražuje nova bušotina za vodu. Sada se to radi na moderniji i lakši način. Prvo se buši uskim cijevima, pa ako se naiđe na vodu onda se buši i širokim svrdlom i odmah se postavljaju kace i bunar bude iskopan praktično za pola dana. Snimke smo napravili kod Gordane Stjepanović, njene kćerke Marijane i zeta Gorana Pavičića.

Lješnica mutna

Nakon solidnih kiša posljednjih dana Lješnica kod mosta između Polja i Žeravca izgleda ovako. Dok je bio drveni, most smo nazivali ćuprijom, ali kada su napravljeni betonski stubovi i ćuprija ojačana i stavljena ograda, od tada je svi nazivamo > most<.

Kiša

Prekjuče je u Polju padala slaba kiša. Juče oko 15 sati počela je da pada obilata kiša koja ne prestaje, evo do jutarnih sati (9,00h) danas.Uz to, prohladno je i oblačno. Poljoprivrednici iz Polja su prezadovoljni jer će voda natopiti njive, a slijedi sjetva kukuruza. Kiša će dobro doći za sve - za povrće, voće, presahle bunareve, za Lješnicu...

Дервента, Кулина - Васкрс

Са радошћу и осмијехом на лицима, са најмилијима и у пријатним разговорима и са весељем, дочекан је и прослављен Васкрс и у Кулини код Дервенте. Породична окупљања, обиље хране и пића, наравно шарена јаја и туцање, дјечија вриска и игра - обиљежја су прославе Васкрса и у фамилијама Јовичић, Ђекић, Ђурић, Ивковић, Марковић...у Кулини. Неколико сличица илустроваће нам укупну атмосферу Васкрса у Кулини.

С лијева на десно - Цеца Јовичић, Божица Стјепановић, Милан Стјепановић, Игор Јовичић,

Петра Јовичић,Никола Јовичић,Николина Ђурђић,Драган Ђурђић,Нада Ђурђић,Миле Јовичић и Стефан Ђурђић

Ранко Стјепановић са Јовичићима и Ђурђићима у Кулини

Васкршнја јаја

А ту су наравно и колачи

Доње Леденице, Градачац - цртице

Житно поље у Леденицама

Детаљ из села после кише

Преминуо Новица Гроздановић

Наш суграђанин, комшија, рођак Новица (Јове) Гроздановић био је врло једноставан и добар човјек, увијек спреман на сарадњу, али и на шалу са свима. Новица је рођен 1937. године. Након краће болести преминуо је прије неколико дана у Аустрији. Сахрањен је у суботу, 14. априла на православном Шипрачком гробљу у Пољу. Породици изјављујемо најискреније саучешће, а нама остаје да заувијек памтимо ведрог и насмијаног Новицу и наше угодне разговоре са њим!