Gljivice

 

ДЕРВЕНТСКА ТВРЂАВА

петак, 14. октобар 2016.

 

 

Дербент кула, (Турска тврђава)

По казивању Михаљи Антона:

Тврђава је грађена од камена из мајдана са Каурске обале и других, и набијене земље и пијеска са ријеке Укрине.Била је опасана воденим каналом. Чеона ширина је износила око 110 метара, а бочна око 130 метара.
Цртеж и подаци : Мирослав Сухај Дервента
Додатак из историје Дервенте,

Крајем 13. и почетком 14. вијека ови крајеви ће бити  у саставу угарске властеле под влашћу српског краља Драгутина који је добио ове просторе у мираз од Угара  и средњовјековне босанске државе у оквиру жупа Усоре на југу, те Укринице и Глажа на сјеверу.  Прилоком пропасти ове државе 1463.године у борби са Турцима, подручје сјеверне Босне а с њом и Дервенте остаје још шесдестак година година у рукама угарске државе у посједу српског деспота Стјепана Бериславића господара Брода и Посавине који је у вријеме турских освајања био турски вазал.Одбио је да прими ислам па су га Турци убили 1535. године. Од тада утврђење Добор на Босни остало је небрањено, па је тада био отворен даљи пут  турског освајања ових простора. Убрзо након тога Хусревбег заузима утврђење Кобаш на  Сави а 1536. године и Добор, чиме је , 1536. године подручје Дервенте дефинитивно пало под власт Турске државе.

У доба освајања Турака ово подручје још увијек није носило назив Дервента. Помињу се села Горња и Доња Укрина из којих је настала Дервента. Село Горња Укрина се налазило на десној обали ријеке Укрине на нешто узвишенијем крају, док је село Доња Укрина простирало се уз лијеву обалу ријеке Укрине, што данас чини насеље Омерагићи, гдје је било кришћанско становништво чији је процес исламизације започео доласком Турака, па ће број хришћанског становништа брзо опадати, што показује и попис из 1570.године.

Крајем 16.вијека  село Горња Укрина достигло је урбани развој чије су контуре већ указивале на грађевински развитак Дервенте.У попису из 1600. године , то је још увијек село Горња Укрина, али и касаба, што је у даљем времену  значило неко правно урбано подручје, гдје ће бити изграђено утврђење - дербент села Горња Укрина и формниране три махале са изграђеним џамијама . Сада под називом,  Градска џамија,Горњомахалска џамија и Доњомахалска џамија..

Становници села Горња и Доња Укрина почетком 1575.године саградили су мост на ријеци Укрини и обавезали се се да ће га чувати и поправљати,а мост је обезбјеђивао нормалан пролазак трговачких каравана с југа према сјеверу и обрнуто. Била је то тада веома значајна трговачка саобраћајница на релацији: Тешањ – Добој – Горња Укрина – Дубочац на Сави.

Први пут се назив Дервента јавља у аустријским изворима у  периоду између два турско-аустријска рата, то јест од Пожаревачког мира 1718.године до Београдског мира 1739.године.И поред тога што неки извори говоре да се тај назив Горња Укрина помиње као Велики дербент много раније.

Савко Пећић Песа

Besplatna kontrola plodnosti zemljišta za poljoprivrednike

PRIVREDAVIJESTI

Obavještavaju se poljoprivredni proizvođači da je Programom podsticaja poljoprivredne proizvodnje za 2016. godinu predviđeno hemijsko ispitivanje sastava zemljišta (kontrola plodnosti). Pravo na ispitivanje hemijskog sastava zemljišta imaju poljoprivredni proizvođači:

– koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava, poslovnica Derventa (APIF),

-koji obrađuju minimalno 1ha zemljišta u ratarskoj proizvodnji,

-koji imaju zasnovanu ili zasnivaju voćarsku proizvodnju min 0,5 ha površine

-koji posjeduju minimalno 200 m2 plastenika.

Jedan prosječan uzorak predstavlja proizvodnu parcelu, ujednačenu po nadmorskoj visini i kvalitetu zemljišta (broj uzoraka zavisi od površine proizvodne parcele).

Za analizu se dostavlja jedan prosječan uzorak težine 0,5 do 1,0 kilogram. Troškove ispitivanja hemijskog sastav zemljišta snosi opština Derventa.

Rok za dostavljanje uzoraka zemljišta je do 28.11.2016. godine. Informacije na tel. 315-170.

                                                     Odjeljenje za privredu i društvene djelatnosti

Brendiranjem i zaštitom tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda do krajnjih kupaca

PRIVREDAVIJESTI

13.10.2016 12:39

U Derventi je održan sastanak na kojem je razgovarano o mogućnostima realizacije projekta “Razvoj poslovnih aktivnosti na selu”.

Projekat se finansira sredstvima IFAD-a, a akcenat je stavljen na unapređivanje lanca vrijednosti i uključivanje malih poljoprivrednih proizvođača u proces proizvodnje kako bi se omogućilo generisanje  prihoda i privređivanje u poljoprivrednim i nepoljoprivrednim djelatnostima na selu.

Cilj projekta je brendiranje i zaštita tradicionalnih autohtonih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda određenog područja, koji bi lakše izašli na tržište i stigli do krajnjih kupaca, kao i zaštita geografskog porijekla. Zaključak sastanka je da je potrebno identifikovati sve potencijalne zainteresovane proizvođače kako bi se ozbiljno organizovali i zajedno izašli na tržište sa brendiranim proizvodom.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, opštine Derventa, JU “Turističke organizacije opštine Derventa” i proizvođači tradicionalnog kalenderovačkog  masnog sira.

derenta.ba