3. velj 2017.
Ukrina nosi drvlje i kamenje
Od našeg Bogdana Ćosića, koji se danas zatekao u blizini rijeke Ukrine, dobili smo nekoliko slika i video zapisa o tome kako danas izgleda Ukrina, nakon pucanja leda na njoj i djelimičnog topljenja snijega u njenom slivu. Slika najbolje govori, a Bogdanu se najtoplije zahvaljujemo na ovoj vijesti.
Pogled sa novog mosta u Derventi
Обичај свећења водице
Обичај свећења водице је древни народни обичај код православних хришћана. Те обичаје памтимо дуго, од самог нашег рођења. Сјећам се да сам се, као дијете, веома радовао овом "догађају", јер сам знао да ћу од попа Нове Петровића који је долазио у наш крај да свети водицу, добити прегршт бомбона. Знам да су се и остала дјеца јако радовала томе.
Када селом иде поп да свети водицу, у селу се створи посебна атмосфера ужурбаности, нестрљења, свечаности и сталног очекивања попа. Жене, док мало извирују на пут, вире иза завјеса, уређују кућу и чисте двориште, довикују се и питају да ли иде поп. У вријеме када је на селу било далеко мање новаца или материјалних ствари, домаћини и њихове породице су се бринули о томе да се не осрамоте, тј. да попу "не дају мало". А давало се свашта, ко је имао новаца дао би попу, ко није имао новаца дао би јаја, сланине, шунку, кобасицу или већ нешто. Сељани су имали веома велико поштовање, али некако и страх од попа. Међутим, од попа Новице није страховао нико. То је био веома благ човјек који је волио и шалу, дијелио је разне савјете укућанима, дјеци је давао по пуне шаке бомбона и миловао нас по глави смијешећи нам се, а ако од домаћина добије и само лијепу ријеч - био је задовољан и није приговарао.
Када се свети водица са попом обично иде од куће до куће и његов помоћник - црквењак, а домаћини на сто треба да изнесу мало кукурузног брашна у једној здјели, у другу здјелу наспу воде која се свети и потребан је струк босиљка. У брашно се пободе једна свијећа коју запали црквењак када поп почне са молитвом. Молитва не траје дуго, а у току ње поп благосиља кућу и укућане и пожели им да у кући буде слога и напредак, да се кућа умножи, да добро роди љетина и да стока буде здрава и напредна. Умакаљем струка босиљка у воду и "шкропљењем" укућана по глави, те бацањем водице босиљком по соби и кућном свецу, наставља се обред при ћему сваки укућанин љуби крст.
По садашњим обичајима, попу се углавном на крст даје симболични прилог за цркву у новцу.
Поп, црквењак и домаћини се учтиво растају, а онда сљедећа кућа дочекује попа.
У нашем селу је обичај да се освећена водица чува у боци у кући, до идућег свећења, а онда да се њоме напоји стока, што се односи и на брашно.
Ових дана се свети водица, па сам направио један пригодан снимак који ћу подијелити са вама.
1. velj 2017.
У хладним зимским данима за доручак - пура
Потребно је кукурузно брашно које се успе у кључалу воду. Тако се кува 10-ак минута без мијешања. Потом се скине са шпорета и одлије мало воде, а онда мијеша дрвеном кашиком док се не згусне у "дрхтајућу" масу. Онда се кашика по кашика пуре ставља у тепсију на којој је дно прекривено киселим сиром.Када се пура распореди по цијелој тепсији, поново се поспе киселим сиром и прженом машћу (користио сам маст од пржене сланине и кобасице, тако да је имала посебно лијеп укус). Уз ово јело одлично иде бијели лук. Наравно, јело је јако и веома укусно, а правили смо га ове зиме бар једном седмично. ММММММ, пријатно!!!
Pretplati se na:
Postovi (Atom)