Stari lijepi običaj -čuvanje mlade

Kada se djevojka udaje i dođu svatovi po nju, oni se smjeste da odmore i ručaju. Opšta je užurbanost, muzika, vreva. Po starim običajima u selu valja se ukrasti pijetao, flaša rakije, čaša, ali i mlada. Zbog toga su se ulazi na vrata čuvali, a bogami i prozori. Mlada je u svojoj sobi, spremaju je u svečanu vjenčanicu i odjeću, te se ona ne pojavljuje dok je momački svatovi ne kupe. Obično su mladu kupovali stari svat i djever, a pred vratima se napravi opšta gužva, stari svat i djever se ubjeđuju sa mladinim bratom i rođacima "oko cijene". Tako se zna desiti da se iz kuće i po nekoliko puta izvede lažna mlada koja se daje "budpošto". Sve je to jedna simpatična igra koju izvode svatovi, jedan lijep običaj da se svi vesele i nasmiju. Na ovoj slici vidimo strinu Trivunu Stjepanović kako pazi na ulaz u kuću , dok se mlada Dejana Stjepanović u sobi priprema da izađe pred svatove i pred mladoženju Nebojšu Prodanovića iz Klakara. Sve se ovo dešavalo prije petnaestak godina.

Plugovi u prošlosti-ovakvim se nekada i kod nas oralo (volovima i konjima)

Drveni plug

Gvozdeni plugovi

Kopačica

Dijelovi pluga

Februar u voćnjaku

Kraj zime

U voćnjaku veoma često nailazimo na zapuštene, nepravilno ili spontano formirane krune pojedinih stabala. Takve krune moramo obnoviti rezidbom tj. odstranjivanjem guste i nepravilno raspoređene skeletne grane, a onda tankih i izduženih, koje rastu u unutrašnjosti. Na taj način stvaraju se uslovi za normalno razvijanje ostavljenih grana i sprečava njeihovo ogoljavanje i premještanje vegetacije ka vrhu. Jer, kruna treba da ima dovoljno svjetlosti za stvaranje i održavanje rodnih grančica.

Obnavljanje krune zavisi u velikoj mjeri od starosti stabla voćaka. Ona se praktikuje, najčešće, na mladim i nerodnim stablima, a i na onim koja su tek počela da rađaju. U tom periodu razvoja voćke rezidba je lakša i efikasnija, rane su manje, što nije slučaj sa starijim stablima na kojima se mogu pojaviti različiti fiziološki poremećaji.

- Ostavljanje skeletne grupe treba da zaklapaju najpovoljniji ugao u odnosu na vođicu. Ako rastu uspravno, odnosno pod malim uglom, prevodi se na niže grane s većim uglom u odnosu na glavnu vođicu krune. Kada je ugao prirodno veći, prevođenje treba uraditi na nižoj, što uspravnijoj grani. Najbolje je da grane međusobno zaklapaju ugoa od 40 do 50 stepeni – savjetuju voćarski stručnjaci.

Rast skeletnih gana usmjerava se u željenom pravcu i podstiče obrastanje nižih dijelova rodnim drvetom. To se postiže prorjeđivanjem i rasterećivanjem vrhova i istovremeno se sprečava povijanje i lomljenje grana pod teretom roda.

Piramidalnim oblicima ponekad je potrebno skratiti ili ukloniti centralnu (glavnu) vođicu. Ona se najčešće prevodi na nižu bočnu granu i tako dobija nepravilna kotlasta kruna.

poljoprivredaiselo.com

А некада се заиста знало и веселити - кршћење дјетета

Поповићи на окупу-Лазар са породицом

Кршћење дјетета код Ристе и Данице Поповић

Радосна мајка са кумом

Коло и пјесма

Кум мора свима наздравити

Кумче и кум

Nekoliko slika sa davnih sahrana u našem selu

Tužna lica - sa shrane pokojnog Ilije Stjepanovića

Sanduk sa tijelom pokojnika do Šipračkog 

groblja vukli su volovi

Prizor sa sahrane male Drage Stjepanović

Akcija kopanja temelja za kuću-prije gotovo 30-ak godina u Polju

Kopao se temelj za kuću Save Stjepanovića. Na slici: Duško Jelić, Petar Arivuković, Novica Popović, 

Goran Pavičić, Dušan Popović, Sofija Stjepanović, Anica Đekić, Savo Stjepanović, Branko Ari-

vuković, Stojan Đekić, Sreto Jelić, Brano Stjepanović, Goran Popović, Jovo Stjepan) Stjepanović,

Jovo (Ljubomir) Stjepanović. Bila je to lijepa tradicija da komšije priskaču u pomoć pri gradnji

kuće i to kada je najpotrebnije - kada se naljevao temelj, kada se saljevala ploča i kada se kuća

pokrivala. Kroz druženje, šalu i pjesmu niko nije ni osjećao umor, a posao se lako i brzo završavao.

Pčelari, pripremite se za dio posla iz proljetnog pčelarskog kalendara!

Pregled košnice - pregleda Đoko Milošević, kibicuje

Milan Stjepanović

Hogar strašni

Pečenje rakije pored Lješnice

Najzgodnije je bilo peći rakiju pored Lješnice. U njoj je bar bilo dovoljno vode za rashlađivanje 

kazana. Kazan, ćop i burad bi se dovezli volovskim kolima. U povratku bi se neke komšije,

takođe, morali odvesti kolima kući!?  Ova fotografija je snimljena potkraj pedesetih godina 

20-og vijeka. Na slici prepoznajem naše komšije npr. Anicu Arivuković, Branka Arivukovića,

 Žarka Arivukovića, Nedeljka Stjepanovića, Luku Sekulića, Grozdana Sekulića, Dobru Sekulića,

 Dušana Stjepanovića...

Почетак пројекта “Право на воду за становнике руралних подручја ” који финансира ЕУ

Добој, 15.02.2013. г. Почетак пројекта “Право на воду за становнике руралних подручја ” који финансира ЕУ     Уводни састанак у оквиру пројекта “Право на воду за становнике руралних подручја” организован је у Дервенти, 15. 02. 2013. године. Присутним представницима општине Дервента, мјесних заједница, здравствених институција, основних школа, сусједних општина и релевантних институција пројектни тим је презентовао циљеве и планиране активности пројекта. Иницирана је динамична дискусија о тренутној проблематици везаној за сеоске водоводе. Сви присутни су изразили интерес за учешће у пројекту и договорили су начин реализације почетних активности.     Пројекат је покренут са циљем да допринесе побољшању здравствене ситуације и квалитета воде за пиће у сливу ријеке Укрине кроз јачање капацитета руралних заједница за остваривање права на воду и креирање правног модела за управљање сеоским водоводима. Пројектни тим ће општини Дервента пружити техничку подршку да сними стање водоснабдијевања у селима, анализира квалитет воде за пиће, побољша регулаторни оквир за функционисање сеоских водовода и повећа свијест корисника о кориштењу воде.     Пројекат “Право на воду за становнике руралних подручја” финансира Европска унија из средстава Европског инструмента за демократију и људска права у износу 112.000 евра. Пројекат имплементира Центар за менаџмент, развој и планирање Добој у партнерству са Удружењем за заштиту и унапређење човјекове околине „Уна-Сана” Бихаћ и Центром за локални и регионални развој Дервента (ЦЕЛОР). За више информација, контакт особа је: Снежана Мишић Михајловић, директорица пројекта у МДПи Моб: 065 682 729; Тел: 053 200 371; Email: snezana.misic@mdpinicijative.ba

Срећна Слава Свети Трифун!

Породицама Јелићи и Дрљача и свима другим који славе Светог Трифуна, желимо срећну Славу, здравље и весеље!!!