12. pro 2017.
10. pro 2017.
Сазив 14. сједнице Скупштине општине Дервента
Предсједник Скупштине општине Дервента, Маријан Кљајић, сазвао је 14. сједницу Скупштине општине Дервента за четвртак, 14. децембра 2017. године, са почетком у 10 часова.
За Дневни ред 14. сједнице предложено је 28 тачака. Након усвајања Записника са 13. сједнице Скупштине општине Дервента и „Актуелног часа“, Скупштина општине Дервента разматраће више финансијских докумената. На дневном реду ове сједнице наћи ће се Приједлог одлуке о измјенама и допунама Одлуке о усвајању Буџета општине Дервента за 2017. годину- Ребаланс Буџета општине за 2017. годину, Приједлог одлуке о измјени Одлуке о извршењу Буџета општине за 2017. годину, Приједлог одлуке о усвајању Буџета општине Дервента за 2018. годину, Приједлог одлуке о извршењу Буџета општине Дервента за 2018. годину; Приједлог одлуке о утврђивању пореске стопе за опорезивање непокретности за подручју општине за 2018. годину и Приједлог одлуке о утврђивању вриједности непокретности на подручју општине Дервента
На 14. сједници ће се разматрати и Приједлог Програма рада Скупштине општине Дервента за 2018. годину, те више приједлога одлука и то: Приједлог одлуке о преносу права располагања и коришћења станова са општине Дервента на носиоце рјешења о додјели на коришћење станова- породице погинулих бораца и ратне војне инвалиде; Приједлог одлуке о предлагању броја и просторном распореду основних школа на подручју општине Дервента и са приједлогом уписних подручја; Приједлог одлуке о оснивању Савјета за безбједност саобраћаја општине Дервента; Приједлог одлуке о критеријумима за остваривање права на субвенционисање закупнине за стан; Приједлог одлуке о економској цијени услуге Јавне предшколске установе „Трол“ Дервента за 2018. годину; Приједлог одлуке о измјени Одлуке о одређивању имена улица у граду Дервента; Приједлози одлука о продаји непосредном погодбом неизграђеног градског грађевинског земљишта у својини општине Дервента ради обликовања-комплетирања грађевинске честице „АРКОНИМО“ д.о.о. Дервента и Станчић Ђорђи из Дервенте.
У форми нацрта одборници Скупштине општине Дервента разматраће Нацрт одлуке о комуналним таксама.
На дневном реду ове сједнице разматраће се и два програма и то: Приједлог програма за смањење ризика о елементарне непогоде и друге несреће за период 2018 – 2020. године и Приједлог програма о измјени Програма намјенског утрошка средстава посебних водних накнада за 2017. годину.
Неколико информација из различитих области, биће предмет расправе и то: Информација о остваривању права у складу са Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, Информација о имовини у власништву општине, пословни простори, гараже и станови; Информација о спортским активностима и резултатима рада спортских колектива у 2016. години, Информација о условима и животу пензионера на подручју општине и Информација о стану насиља у породици на подручју општине Дервента са аспекта појаве и са аспекта одговора на насиље од стране субјеката заштите у општини Дервента са приједлогом мјера за спречавање и сузбијање насиља у породици.
На овој сједници разматраће се и Извјештај о реализацији Акционог плана за равноправност полова општине Дервента за период 2016-2017. година у 2016. години.
На крају сједнице, Скупштина општине ће разматрати приједлоге кандидата за чланове школских одбора испред јединице локалне самоуправе у основним школама „19. април“ Дервента и „Ђорђо Панзаловић“ Осиња.
derventa.ba
|
U Rapćanima se kriju megalomanski nadgrobni spomenici
U Rapćanima postoje mramori ili stećci o kojima se veoma malo zna. Sve do danas ostalo je tajnovito i u narodu bajkovito, pa su predanja prenošena s koljena na koljeno, kao što je priča da pokojnike koji su tu sahranjeni čuvaju poskoci.Pominjanje postojanja mramora (stećaka) na području opštine Derventa vezano je za sela Osinju, Crnču, Polje, Detlak i Veliku Sočanicu, a preko rijeke Ilove, da ih ima u Krnjinu i kod crkve u Jelanjskoj. Ovi mramori su zapušteni ili uništeni i nisu očuvani, pa se njihovo postojanje ne može sasvim tačno potvrditi.Mjesno stanovništvo je kamene ploče ili blokove, to jest nadgrobne spomenike, uništavalo. Tako sada mramora više skoro nigdje i nema.
Daleko od javnosti i interesa arheologa, u selu Rapćani kod Dervente, nalazi se mjesto gdje postoje mramori, to jest veliki kameni blokovi, kao nadgrobni spomenici. Ovo mjesto se nalazi na kamenitom brdašcu iznad rječice Lupljanica, a u blizini se nalazi selo Donji Detlak, gdje su već utvrđeni arheološki lokaliteti poput starog groblja iz srednjeg vijeka na brdu zvano Repište i ostali arheološki detlovački lokaliteti, kao što su Ambarine, srednjovjekovni manastir, tumulusi iz Bronzanog doba i drugo, što znači da ovi lokaliteti imaju neku zajedničku davnu vremensku vezu i postojanost, što trebaju da potvrde stručnjaci – arheolozi. Mještani ovo brdašce nazivaju kamenjar ili kamenik, zbog kamenja koje se tu nalazi. Brdo je obraslo šibljem i visokom travom, sa prostranim livadama, koje se nazivaju Soburine. O kamenju i Soburinama narod ima svoja pripovijedanja i predanja.
– Ovaj veliki kamen pokraj puteljka, moj otac je htio da podigne i odveze kući. Kad je vidio da ispod ima tri kostura, nije više to dirao. I drugi su pokušavali, pa kad su se uvjerili da je tu groblje, nisu odnosili kamenje, kaže Simeun Mitrić iz Rapćana. Simeun je čuo od starijih ljudi da se ispod brda nalaze sobe. Pričalo se da su to bile ostave za hranu ili velike grobnice, gdje su sahranjivani važni ljudi iz tog vremna. Zbog ovih soba, sve njive okolo se nazivaju Soburine. Etnolog, Milenko S. Filipović u svojim zapisima pominje: ”Na Kremeniku u naselju Kalenderovci ima Džinovsko groblje. Tu su nekad bila tri, a sada je samo još jedan nadgrobni spomenik – stećak.” Postoji mogućnost da se baš radi o ovom mjestu, jer u Kalenderovcima, barem za sada, niko nije mogao da pokaže navedno mjesto zvano Kremenik, gdje se nalazi “džinovsko groblje” sa velikim kamenim blokovima. Moguće je da to što ljudi nazivaju “sobama” zaista bilo groblje uklesano u kamen ili neki duhovni hram davnih predaka, gdje se održavao vjerski ritual ili molitva, što svakako za sada nije istraženo i arheološki obrađeno. A ko zna, možda je tu bila neka tvrđava, tada nekog vlastelina sa velikim prostorijama-sobama. Prema riječima Simeuna Mitrića u narodu se vjeruje da je tu iznad groblja bila neka gradina i da su ispod uklesane odaje – sobe u kamen. Priča se da zmije otrovnice, to jest poskoci, kojih ima na tom mjestu mnogo, čuvaju tajne ulaza na vrata u soburine, gdje počivaju nepoznati pokojnici.
Ipak sve je još uvijek zavijeno tajnama i predanjima koje narod prepričava, a zaintresovanih nema ni da se pokuša razotkriti tajna kamenih blokova u Rapćanima.
Dotle će poskoci i dalje da se zavlače po kamenju i čuvaju soburine od uljeza, dok će lisice da prave jame u dubini ispod brda, kojih tu, kažu mještani, ima više nego igdje na drugom mjestu i mogu se vidjeti u svako doba dana.
Savko Pećić Pesa
Pretplati se na:
Postovi (Atom)