Uzana pruga Sarajevo-Bosanski Brod

Težišna zadaća nove vlasti BiH nakon aneksije od strane Austrougarske bila je povezati Sarajevo sa ostalim dijelovima carstva. Pruga je nazvana K.u.K. Bosnabahn i prvo sjedište bilo je u Derventi.

Prva  uzana ( uskotračna ) željeznička pruga u Bosni i Hercegovini od Bosanskog Broda do Sarajeva građena je etapno od 1878. godine do 1882. godine.5. oktobra 1882. godine  stigao je prvi voz u Sarajevo.Već krajem 1878.  godine  pruga  je izgrađena do Dervente, 12.februara  1879.  godine došao  je  prvi  voz  u Doboj. 22.  aprila  1879. godine pruga je izgrađena do Žepča,a 5. juna 1879. godine prvi voz je stigao u Zenicu. Spojna veza-pruga između Slavonskog i Bosanskog Broda u dužini od 3,484 km završena je 5. jula 1879. godine i tako se ova prva uzana bosanskohercegovačka pruga povezala sa prugama Austro-Ugarske  monarhije. Kako  je  pruga  etapno  građena, tako  je  etapno  i ukidana. Izgradnjom pruge normalnog kolosijeka Šamac-Sarajevo ukinuta je uzana pruga između Doboja i Zenice.1. aprila 1968. godine  ukinute su pruge Doboj-Usora-Teslić i Derventa – Doboj. Puštanjem u saobraćaj normalne pruge Sarajevo-Ploče 1966. godine ukinuta je uzana pruga Lašva – Sarajevo. 26. maja 1969. godine ukinuta je pruga Bosanski Brod – Derventa,a 1. juna 1975. godine posljednja dionica ove pruge Zenica-Lašva.

Normalna vožnja od Sarajeva do Bosanskog Broda trajala je 9 sati.

Željezničke postaje na pruzi od Bosanskog Broda do Sarajeva:
B.Brod, Sijekovac, Novo selo, Lužani, Polje, Derventa, Donja Bišnja, Vrhovi, Kamen (Steinbruch), Lupljanica (Han marica), Gradina, Velika, Johovac, Kotorsko, Rudanka, Doboj, Usora, Ševarlije, Trbuk, Rječice, Maglaj, Bradići, Globarica, Dolina, Zavidovići, Vinište, Žepče, Želeće, Han Begov, Nemila, Vranduk, Vraca, Zenica, Janjići, Lašva Gora. Modrinje, Kakanj, Čatići, Dobrinje, Porječani, Visoko, Lješevo, Podlugovi,Ilijaš, Vogošća, Semizovac, Reljevo ( Dvor ), Rajlovac, Alipašin Most, Čengića Vila, Sarajevo.
www.historija.ba

 

 

Pčelar Mladenko Milišić iz Polja

U derventskom naselju Polje, Mladenko Milišić bavi se uzgojem pčela i matica i proizvodi med i matičnu mliječ. S obzirom da su se mnogi pčelari širom RS žalili da su im pčele iz zime izašle nejake ali i da je bilo dosta uginuća, Mladenko kaže da je kod njega bilo štete ali nije dramatična.

Mladenko Milišić iz naselja Polje kod Dervente pčelarstvom se bavi još od 1980. godine dok je živio u Novom Travniku. U Derventu je izbjegao 1994. godine i pčelarenje je zajedno sa pokojnim bratom započeo kaže sasvim slučajno.

Milišić trenutno ima 130 proizvodnih košnica, 40-ak pomoćnih te oko 400 jedinica za proizvodnju matica. Cijene su kaže uglavnom iste kao i proteklih godina.

Situacija u pčelarstvu poslednjih godina nije dobra kaže Mladenko, prvenstveno zbog loših prinosa koji su uzrokovani uglavnom vremenskim uslovima ali i još nekim drugim faktorima kao što je pojava bolesti kod pčela.

Vremenske prilike za sada po Milišiću išle su na ruku pčelarima jer nije bilo jakog mraza i nada se da će tako i ostati. Nada se i da bi ove godine trebao iscvjetati i bagrem koji je proteklih godina izostao upravo zbog mraza, a na našim područjima, upravo bagrem i donosi najveći prinos meda.

Pčelinjak Milišića je nešto udaljeniji od šume i bagrema ali on naglašava da pčelama to ne smeta za ispašu.

Pčele su do unazad desetak godina imale puno veći prinos meda nego danas a Mladenko kaže da se znalo vaditi i po 40 kilograma meda iz jedne košnice.

Milišić ostvaruje pravo i na podsticaje od opštine Derventa i ministarstva poljoprivrede.

Pčelar poručuje i svima drugima koji imaju pčele ili žele da se bave pčelarstvom da dobro paze na svoje pčele naročito na bolest varou i da ih na vrijeme tretiraju.

Milišić živi u četvoročlanom domaćinstvu sa suprugom a oko pčela najčešće mu kaže pomaže mladji sin koji često sa njim radi u pčelinjaku, dok je stariji na radu u Sloveniji. A u susret proljetnom prskanju voćnjaka i njiva iz pčelarskih udruženja poučeni lošim iskustvima sa prskanjem apeluju na sve koji to budu radili da rade odgovorno kako bi se zaštitile i pčele. Poznat je slučaj od prije par godina kada su zbog neodgovornog prskanja voćnjaka u cvatu stradale na hiljade pčelinjih košnica kod Apatina u Srbiji te slučaj avionskog zaprašivanja protiv krpelja u jeku cvijeta bagrema kada je takođe stradalo dosta pčela.

Дервента цафе - К3

Укрински абонос

Абонос је фосилно дрво храста лужњака (лат. Qуерцус робур) које је хиљадама година сазријевало у ријечном муљу, без присуства ваздуха, те је мјењајући своје особине временом постајало чвршће, тврђе, отпорније, трајније и теже.

Абоноси су заступљени у средњем и доњем току ријеке Укрине, често красе ријечне обале и корита. Укрински абоноси нису велики и стари као они који се налазе у ријекама Сави и Босни, али су ипак значајно природно добро које је потребно сачувати од уништавања. Абонос је значајан туристички ресурс општине, а потребно га је презентовати у изворном облику на ријеци Укрини, те у градском насељу Дервенти кроз разне скулптуре.

„Туристичка организација општине Дервента“ тренутно ради на заштити и унапређењу овог изузетно вриједног дрвета кроз израду сувенира и скулптура. Скулптуре абоноса постављене су испред Основног суда у Дервенти и предузећа „Комуналац“.

Туристичка организација Дервента

VRIJEME JE PUNOG CVJETANJA ZOVE - PRAVIMO ČAJ!

Čaj od zove možemo pripraviti i od svježeg cvijeta zove, ali ipak češće cvjetove osušimo u hladovini i na svježem vazduhu, spremimo obično na hladnom mjestu u papirnim fišecima i tokom zime pripremamo čaj. Za 2 - 3 dl čaja potreban je jedan cvijet zove. Voda se zagrije da proključa, potom se malo ohladi da bude topla i njome se prelije cvijet u šolji. Vrlo brzo, nakon samo nekoliko minuta, voda počne da mijenja boju i za najviše 10-ak minuta čaj je gotov. Cvijet se odstrani ili se procijedi, pa možemo čaj servirati. Nije preporučljivo čaj sladiti, ali ako baš hoćete neka to bude sa vrlo malo šećera ili meda. Takođe, ako neko voli, čaju može dodati i jednu krišku limuna radi još boljeg okusa.
Živjeli!

A kako mi pravimo sok od zove!

Potrebno je : 25 cvjetova zove, 5 litara vode, 4 kg šećera, 5 kesica limuntusa.
Prvo stavimo vodu da proključa, potom je potpuno ohladimo.
Cvjetove zove prelijemo vodom, uspemo limuntus i ostavimo da stoji 24 sata.
Potom procijedimo kroz gazu i dodamo šećer. Povremeno miješamo.
Kada se šećer potpuno istopi, sok naspemo u čiste staklene boce i zatvorimo ih.
Sok koji smo dobili je sirup koji se za osvježenje sa vodom miješa u omjeru od 5 : 1 do
8 : 1 (tj. po želji). Sok je prelijepog ukusa i izuzetno zdrav. Ne preporučuje se pijenje
dnevne količine veće od pola litre. ŽIVJELI !!!

Гради се нова кућа у Пољу

Наше Поље се полако, али сигурно изграђује и обнавља. Све је више лијепих кућа и дворишта,

све се више чује дјечији смијех и граја... Ових дана су у засеоку Татари кућицу почели градити

Драгутин и Мирјана Секулић - за себе, за Јовану и Јелену...Дијелимо радост са Секулићима и сви им пожелимо срећу и добро здравље, а кућица ће расти, расти...

Дервента - поглед из Фруктиног кафеа

Уобичајено на селу у прољеће