Бадњаче, бадњаче весељаче !
Бадњак се свечано ложи у знак сјећања на ватру коју су по народном предању витлејемски пастири наложили у пећини у којој се родио Исус Христос, да би огријали божанско новорођенче и његову мајку.
О бадњаку ! Дрво за бадњак, најчешће је млад цер, сијече се рано ујутру на Бадњи дан. Сјечење, припрема, уношење и налагање изводе се кроз сложене обреде, који у разним крајевима имају различите форме. Изгарање бадњака попраћено је молитвама да у наредној години не мањка хране, среће, љубави и новца. Према бадњаку се односе као према личности, упућују му поздраве и приносе жртве- жито, вино и мед.
Бадњак гори и током Божића-први посјетилац на Божић удара по њему жарачем или граном док жели да срећа и напредак породице буду обилати као варнице које излијећу из бадњака. Будући да данашњи начин становања не дозвољава ватру на огњишту, бадњак је најчешће представљен храстовом гранчицом којом се на Бадњи дан украси дом.
У ово вријеме, по обичајима и традицији, организује се кићење више бадњака и носе се или превозе у поворци кроз насеље.
