19. stu 2012.

Kako je Branko vidio Bosnu?!


Branko Ćopić 

 Bosna

Bosna je zemlja prepuna čari, 
Trepeta šuma i bljeska vode, 
Brda joj kite gradovi stari, 
Nad njima sinji oblaci brode. 
Čini se, to je začaran kraj 
Kroz koji vilu progoni zmaj. 

Duboke gore svečano ćute 
U mirnoj sjenci bez ljudskog zova, 
Tu medo tapa niz tajne pute, 
A obnoć huče premudra sova.
Na proplancima, sve ti se čini, 
Igraju vile na mjesečini. 

A vjeverice – uz trku mnogu - 
repova trista, hiljadu nogu!- 
Na glavu Bosnu staviti mogu. 

I duh rudarski s punom paradom: 
S pijukom, lampom i dugom bradom, 
U kristal kucka, kamenje para, 
Kroz Bosnu traži rudišta stara, 
Pod zemljom brdo gvozdeno buši, 
Uz vreli izvor obojke suši. 

U gori stijena trepti k’o živa, 
Niz nju se voda studena sliva, 
Biserom gori najmanja kap. 
A već u klancu, blještav k’o srma, 
Potok se ruši s kamena strma 
I pravi prvi pjenušav slap. 
Na kraju – gledaj – rijeka se vije, 
Matica brza sredinom bije…