Sveti Apostoli Petar i Pavle proslavljaju se 29. juna po starom kalendaru ili 12. jula po novom kalendaru. Petar je bio sin Jonin iz plemena Simeonova, brat Andreja Prvozvanog. Ovog ribara iz Vidsaide, Gospod je nazvao Kifom (Petrom, kamenom). Petar je prvi od apostola jasno izrazio veru u Hrista. Njegova žestoka ljubav i vera u Hrista znala je i za padove, tri puta Petar ga se odrekao u vreme njegovih stradanja, ali je znala i za kajanje i zato je po silasku Svetog Duha na apostole, bio silan propovednik vere u Hrista. Misionario je po Palestini, Maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Činio je čuda, vodio je borbu sa Simonom Volhom (vračarem), koji je bio satanin sluga izdavao se za Boga. Po zapovesti Simonova prijatelja – cara Nerona, apostol Petar je osuđen na smrt. Postavio je za episkopa u Rimu Lina i rado pošao na stradanje uz molbu da ga okrenu na krstu naglavačke (strmoglavce) jer je smatrao da nije dostojan da na krstu umre uspravno kao njegov Gospod. Postradao je 67. godine. Pavle (ranije Savle), jevrejin iz Trsa iz plemena Venijaminova, učenik Gamalilov, Farisej i gonitelj hrišćana. Studirao u Tarsu i Jerusalimu. Čudesno je obraćen u hrišćanstvo pred gradom Damaskom gde je pošao da goni tamošnje hrišćane. Krstio ga je apostol Ananije i tada je dobio novo ime i uvršten je u red apostola. Sa neviđenom revnošću propovedao je jevanđelje celoj ondašnjoj vaseljeni (naseljenom svetu). Od Arabije do Španije, među mnogobošcima i među jevrejima. Sve vreme svog propovedanja bio je u životnoj neizvesnosti. Napisao je četrnaest poslanica, pisama koje su ušle u kanon sveštenih i svetih knjiga novoga zaveta. To su njegova pisma crkvama u koje nije stigao, ili crkvama kojima je posle propovedi na njihovo traženje, ili inače imao da da neka objašnjena iz nauke jevanđelja. Postradao je u Rimu, po naredbi cara Nerona, 67. godine (po nekim izvorima godinu dana ranije). Spomen mu se drži 29. juna (12. jula), zatim u nedelju mironosica, u drugu nedelju po Duhovima i 30. juna (13. jula) zajedno sa dvanaestoricom apostola. |
