19. lis 2015.

Понешто о Сави и Укрини из пера Николе Ивановића

...Квартарне геолошке формације у алувију Ивањског поља, показују у коликој су мјери  Сава и Укрина мијењанле свој ток, час једним, час другим правцем. Још увијек не знамо која је од већ поменутик рјечица корито Саве, а која Укрине. На скретање тока Саве у бродском крају имале су утицаја њене притоке и састав земљишта. Скретање Саве према сјевероистоку, ниже Брода изазвала је Укрина својим током и наносима. Код Брода, Сава скреће надесно и тече правцем сјеверозапад-југоисток. На то скретање утицале су Мрсуња и Глоговица, њене лијеве притоке. Тако је од Сијековца до Лијешћа настао главни лук Саве у бродском подручју на коме су се развила три мања лука и то око Сијековца, Брода и Полоја.
На главном луку, у различитим добима, било је и споредних скретања и напуштања старог тока. Све је то било у вези са скретањем Укрине.
Чађавица је вјероватно напушетно корито Укрине која се улијевела у Саву на Бродском пољу, те је утицала на формирање мањег лука Полоја. Улијевајући се у Саву вода је овдје, како народ каже, сопоћала, па је старо насеље Сопот по томе добило име. Кроз Сопот су још текле Савица и Струга чија су корита данас једва препознатљива.
Брштак у Полоју је такође стари ток Укрине која је некад купила воде Стараче, Моцеља и Струге чији су токови пресјечени изградњом водоодбрамбеног насипа Брод-Лијешће-Клакар. Брштак је уствари     брз-так или брз-ток, што значи брза ријека. Брштак је утицао на ток ријеке  Саве у Полоју која из правца сјевера само пар стотина метара узводно од лијешћанског прала нагло мијења ток и тече у правцу истока. У Лијешћу Сава благо меандрира, на што су имале утицаја Љубигошта и Јос, односно Јосића ријека, које су за разлику од Укрине мирне и тихе воде, па нису имале већег утицаја на ток Саве.
Исушена корита бројних водотока на Ивањском пољу, данас су једва препознатљива јер су се некадашње обале обликовале као лако уздигнута и издужена тла названа гредама. Треба знати и то да су бројне греде и брегови на Ивањском пољу још и лесног поријекла. Они су навејани послије последњег леденог доба. Пружају се углавном правцем сјеверозапад-југоисток и само је на њима у даљој прошлости било могуће засновати насеља, јер је остало подручје било плављено.
Било како било, ове ријеке богате водом и живим свијетом, наши давни преци сматрали су божанствима према којима су се односили с дубоким поштовањем...

...........................................................................................................................................................
Чамац далеко већих димензија сличне израде ископан је у обали Укрине код Зборишта почетком 80-их година прошлог вијека. Био је дуг десетак метара, урађен из трупца храстовине. Био је широк око 80 центиметара, а дебљина стијенке чамца износила је десетак центиметара. Дуж једне стране при врху налазио се већи број рупа пречника око 7 центиметара које су вјероватно служиле за спајање са другим чамцем. Тако спојени служили су за превоз већих терета, па је то вјероватно био барски тип чамца из времена када је Ивањско поље већим дијелом године било покривено бројним мањим и већим барама.
.........................................................................................................................................
(Одломци из рукописа Монографија Лијешћа, Николе Ивановића - рукопис је још у обради, а ускоро се очекује штампање ове монографије-оп.а.)