Славуј

Почетком 60-их година прошлог вијека у Пољу, у засеоку Татари још није било струје. Она је у наш крај стигла негдје поткрај 1968. или почетком 1969. године. Но, то чудо електронике -радио - дошао је доста прије електрике, јер је напросто радио на батерије. Међу првима радио су набавили Стана Поповић, Милан Стјепановић (и данас имамо тај радио) и Илија Стјепановић. Био је то "Славуј", производ Рудија чајевца, а касније су неки куповали и сличан апарат ЕИ Ниш. Радио се слушао "организовано" ,сваки пута код другог домаћина. Обично би се комшије окупили недјељом у дворишту код "власника" радија, уређај би објесили на неку шљиву или ставили на погодно мјесто и "одврнули до даске". Тако се проводио цијели дан - док су се једни шалили и разговарали, други су се шишали да споје угодно са корисним, трећи би се "навлачили коца" или рвали...Све у свему, било је забавно.
Први грамофон на батерије купио је Недељко Стјепановић. Био сам дијете, али се сјећам да је имао само двије плоче које би се вртиле цијели дан све док батерије у грамофону не би изнемогле. Једна плоча (на 45 окретаја) била је плоча Лепе Лукић - Од извора два путића воде на две стране, а друга је плоча била шаљива прича неког Јосине. Тако се стално измјењивало пјевушење, а потом изливи смијеха.
Када је дошла електрика, први телевизор купио је Јово Стјепановић Брко. Телевизор се гледао "масовно", па би код Јове била пуна кућа свијета, сједило се и по поду, по каучима, прозорима да се не би пропустио неки филм, бокс или Чкаља. Ето, такво је то вријеме било...
На фотографијама су поносни власници радија (Поповићи, Стјепановићи) који су користили сваку прилику да се сликају са својим љубимцем.