I ovako smo se igrali, ma sigurno se sjećate

IGRA ŠKOLICA

Od rekvizita je potrebna kreda i kamenčić. Kredom se nacrta mreža na asfaltu, pa se onda skače po poljima, a mreža izgleda ovako: dva polja -jedno iza drugog, u trećem redu su opet dva polja – ali jedno pored drugog, pa opet samo jedno, i na kraju ponovo dva polja u jednom redu. Kada je mreža spremna za igranje kamenčić se baca redom od prvog do poslednjeg polja, a djeca skakuću na jednoj nozi do kamenčića…

Ili ...

U seoskim, ali i gradskim sredinama djeca često igraju školice. Nacrtaju «mrežu»  kredom ili komadićem cigle na asfaltu (ili drvenim klipićem na zemlji), a potom  po njoj, ali samo na jednoj nozi guraju crepić iz razreda u razred.Ako se crepić zaustavi na crti,igra za tog igrača završava i igra drugi igrač.Nacrtane kockice mreže simbolično su predstavljale razrede, kod nas škola je bila sa 8 razreda, a smatralo se da su najteži treći i sedmi. Ko crepić izgura na jednoj nozi do osmog razreda je pobjednik. Ima, naravno, još vrste školica.Jedna izgleda kao pravougaonik podieljen na osam simetričnih kvadrata, dok drugu čine: najprije dva polja - jedno iza drugog, u trećem redu su opet dva polja - ali jedno pored drugog, pa opet samo jedno, i na kraju ponovo dva polja u jednom redu. Ponegde djeca crtaju sedam, osam ili deset polja, zavisno od "tradicije", a kod nas je mreža počinjala sa jednim poljem (prvi razred). Kada se nacrta mreža, potrebno je nešto što će deca da bacaju - recimo kamenčić, koji se redom baca od prvog do poslednjeg polja, obilježenih brojevima, a dijete do obilježenog polja skače na jednoj nozi. Pobednik je onaj ko ne spusti drugu nogu, pogodi polje koje je na redu i ne stane na nacrtani okvir. 

Starija djeca mogu igru da učine zanimljivijom tako što će predmet da bacaju unatraške, da skaču objema nogama, žmireći... Igrica je odlična za razvijanje osećaja za prostor, preciznost i, naravno, sve mišiće angažovane pri skoku. Igra koja traži kretanje, ravnotežu, snalažljivost... i ne košta.